kakvi ste kada vas neko povredi ?

Da licutite, da bi ga/je doveli u situaciju da ne zna na cemu je, ili histerišete? Planirate osvetu? Ja nemam neki obrazac ponasanja, sve zavisi od situacije, osobe koja me je povredila... umem zesce da pohisterišem, da se covek uplasi, a umem da budem hladna kao led, i samo da okrenem leda i odem. Inace mislim da nekad histerijom damo pokrice toj osobi da nastavi da se ponasa ruzno, dok je "ledenim" ponasanjem stavimo u situaciju da razmislja ne samo o svojim postupcima, nego i o tome sta mi to sad mislimo, kako ce se sve zavrsiti... Nekad je dobro ohladiti glavu pre reakcije, ne kaze se dzabe:"Jutro je pametnije od veceri"

Odmah kažem da sam povređena. Ako tom nekom nije jasno o čemu se radi, i ako se ne popravi, promeni, i shvati šta sam htela da mu/joj kažem i pokažem, onda čekam kao slon, koliko god treba i vratim istom merom - a ako ne i jače. Grozna sam po tom pitanju. Ne vičem, govorim tiho i smireno, ali vrlo oštro. U najkomplikovanijim sitacijama taj tihi ton se pokazao kao ubitačan i neverovatno bolan. Nikad ne psujem, ali reči koje koristim jako bole.