Spisak Rimskih careva

Spisak rimskih careva

16. januara 27 pre n.e. – 19. avgusta 14 n.e. Oktavijan Avgust
17. septembra 14 – 16. marta 37 Tiberije
18. marta 37 – 24. januara 41 Kaligula
25. januara 41 – 13. oktobra 54 Klaudije
13. oktobra 54 – 9. juna 68 Neron
9. juna 68 – 15. januara 69 Galba
15. januara 69 - 16. aprila 69 Oton
16. aprila 69 - 20. decembra 69 Vitelije
20. decembra 69 – 24. juna 79 Vespazijan
24. juna 79 – 13. septembra 81 Tit
14. septembra 81 – 18. septembra 96 Domicijan
18. septembra 96 – 27. januara 98 Nerva
27. januara 98 – 8. avgusta 117 Trajan
11. avgusta 117 – 10. jula 138 Hadrijan
10. jula 138 – 7. marta 161 Antonin Pije
7. marta 161 – 17. marta 180 Marko Aurelije
7. marta 161 - marta 169 Lucije Ver
17. marta 180 – 31. decembra 192 Komod
1. januara 193 - 28. marta 193 Pertinaks
193 – 211 Septimije Sever
211 – 212 Karakala i Geta (car)
212 – 217 Karakala (sam)
217 – 218 Makrin
217 – 218 Diadumenijan
218 – 222 Elagabal
222 – 235 Aleksandar Sever
235 – 238 Maksimin Tračanin
238. Gordijan I i Gordijan II
238. Pupijen i Balbin
238 – 244 Gordijan III
244 – 249 Filip Arabljanin
249 – 251 Decije Trajan
251. Herenije Etruskus
251. Hostilijan
251 – 253 Trebonijan Gal
251 – 253 Volusijan
253. Emilijan
253 – 260 Valerijan i Galijen
260. Salonin
261 – 268 Galijen
268 – 270 Klaudije II
270 Kvintil
270 – 275 Aurelijan
275 – 276 Tacit (car)
276. Florijan
276 – 282 Prob
282 – 283 Kar
283 – 284 Numerijan
283 – 285 Karin
284 – 305 Dioklecijan
286 – 305 Maksimijan (uz Dioklecijana)
305 – 306 Galerije i Konstancije Hlor
306 – 307 Sever II (uz Galerija)
307 – 311 Galerije
305 – 313 Maksimin Daja
307 – 312 Maksencije
308 – 324 Licinije
307 – 337 Konstantin Veliki
316 - 317 Valerije Valens
337 – 340 Konstantin II
337 – 350 Konstans (uz Konstantina II i Konstancija)
337 – 361 Konstancije II (uz Konstantina II i Konstansa, a od 350. sam)
361 – 363 Julijan Otpadnik
363 – 364 Jovijan
364 – 375 Valentinijan I
364 – 378 Valens (uz Valentinijana I i II)
367 – 383 Gracijan
375 – 392 Valentinijan II
379 – 395 Teodosije I (uz Valentinijana II i Gracijana, a od 392. sam)
Zapad
395 – 423 Honorije
421. Konstancije III
425 – 455 Valentinijan III
455. Petronije Maksim
455 – 456 Avit
457 – 461 Majorijan
461 – 465 Libije Sever
467 – 472 Antemije
472. Olibrije
473 – 474 Glicerije
474 – 475 Julije Nepot
475 – 476 Romul Avgustul
Istok
395 – 407 Arkadije
408 – 450 Teodosije II
450 – 457 Markijan
457 – 474 Lav I
474 Lav II
474 – 491 Zenon
491 – 518 Anastasije I
518 – 527 Justin I
527 – 565 Justinijan

Vizantijski carevi

Ovo je spisak careva Istočnog rimskog carstva koje se u modernoj istoriografiji naziva Vizantijsko carstvo ili jednostavno Vizantija. Ova lista ne uključuje brojne savladare koji nikada nisu postali samostalni vladari ili pak nisu stekli položaj starijih vladara unutar carskog kolegijuma.


Mesto krunisanja vizantijskih careva u crkvi Svete SofijeSvi carevi pre Iraklija (610—641) zvanično su nosili titulu avgusta, mada su i druge titule poput titule gospodara (lat. dominus) povremeno korišćene. U zvaničnim dokumentima carevom imenu je prethodio naziv imperator cezar Flavije (lat. Imperator Caesar Flavius), a nakon imena išla bi i titula avgusta (lat. Augustus). Od Iraklija zvanična titula postaje vasilevs (grč. Βασιλεύς), što je u antička vremena bila generalna oznaka za vladara ili kralja (npr. kralja Persijanaca). Vasilevs je tako postao termin koji je označavao rimskog (vizantijskog) cara, dok su vladari drugih naroda tj "kraljevi" označavani titulom regas (grč. Ρήγας od latinskog rex) ili jednostavno arhont (grč. Άρχων) tj "vladar" (npr. srpski vladari prednemanjićkog perioda). Vizantijski carevi su neretko svojoj vladarskoj tituli dodavali i druge počasne nazive koji su trebali da podvuku njihovu jedinstvenu ulogu prvih među zemaljskim vladarima i jedinim carevima hrišćanskog sveta. Takve su titule samodržac tj autokrator (Αυτοκράτωρ) ili vladar vaseljene tj kosmokrator (grč. Κοσμοκράτωρ). Vizantija je moderan termin koji je ušao u upotrebu tokom 16. veka. Sami Vizantijci su se smatrali Rimljanima (tj Romejima) a njihov vladar je od 812, kada je Mihailo I Rangabe priznao carsku titulu franačkom caru Karlu Velikom, pod obavezno nosio titulu rimskog cara (vasilevsa Romeja) kako bi se podvukao legitimitet vizantijskog cara. Međutim, tokom 15. veka carevi su se ponekad nazivali i "helenskim carevima".




Sadržaj
1 Vladari Konstantinove dinastije
1.1 Nedinastički vladari
2 Valentinijanova i Teodosijeva dinastija
3 Lavova dinastija (457—518)
4 Justinijanova dinastija (518—602)
4.1 Nedinastički vladari
5 Iraklijeva dinastija (610—711)
5.1 Nedinastički vladari
6 Iraklijeva dinastija (ponovo) (705—711)
6.1 Nedinastički vladari
7 Sirijska dinastija (717 - 802)
7.1 Nedinastički vladari
8 Amorijska dinastija (820—867)
9 Makedonska dinastija (867—1056)
9.1 Nedinastički vladari
10 Dinstija Komnina (1057—1059)
11 Dinastija Duka (1059 - 1078)
12 Dinastija Komnina (ponovo) (1081—1185)
13 Dinastija Anđela (1185—1204)
14 Dinastija Laskarisa (Nikejsko carstvo) (1204—1261)
15 Dinastija Paleologa (obnovljena Vizantija) (1261—1453)
15.1 Pad Carigrada 1453.
16 Dinstija Paleologa (u egzilu)

Vladari Konstantinove dinastije
Konstantin I Veliki (Constantinus Pius Felix Invictus Augustus Pontifex Maximus Pater Patriae Proconsul) (272—337, vladao 306—337), sin Konstancija I Hlora; prvi hrišćanski car i osnivač Konstantinopolja, naložio da se Carstvo podeli među njegovim sinovima; pravoslavna crkva ga je proglasila svecem;
Konstancije II (Flavius Iulius Constantius) (317—361, vladao 9. septembra 337—3. novembra 361); sin Konstantina I;
Julijan Otpadnik (Flavius Claudius Iulianus) (331—363, vladao novembra 361—26. juna 363); sinovac Konstantina I, brat od strica i zet Konstancija II, neuspešno pokušao da obnovi drevne paganske kultove;

Nedinastički vladari
Jovijan (Iovianus) (332—364, vladao 363—17. februara 364); carski gardista, obnovio primat hrišćanstva u Carstvu;

Valentinijanova i Teodosijeva dinastija
Valens (Iulius Valens) (328—378, vladao 28. marta 364—9. avgusta 378); brat Valentinijana I; upravljao istočnim delom Carstva.
Teodosije I Veliki (346—395, vladao 19. januara 379—17. januara 395); vojnik; oženio se ćerkom Valentijana I, Galom.
Arkadije (Arcadius) (377—408, vladao 17. januara 395—1. maja 408); sin Teodosija I.
Teodosije II Mlađi (401—450, vladao 1. maja 408—28. jula 450); Arkadijev sin.
Markijan (Marcianus) (392—457, vladao 25. avgusta 450—januara 457); vojnik; oženio se Pulherijom nakon smrti Teodosija II, pravoslavna crkva ga je proglasila za sveca.

Lavova dinastija (457—518)
Lav I Tračanin (Valerius Leo) (401—474, vladao 7. februara 457—18. januara 474); vojnik.
Lav II (467—474, vladao 18. januara 474—17. novembra 474); unuk Lava I i sin Zenona Isavrijanca.
Zenon Isavrijanac (425—491, vladao 17. novembra 474—9. januara 475); zet Lava I; pravo ime Tarasikodisa, Isavrijanac.
međuvlada uzurpatora Vasiliska 9. januara 475—avgusta 476, šuraka Lava I;
Zenon Isavrijanac (vladao avgusta 476—9. aprila 491); (druga vlada)
Anastasije I (430—518, vladao 491—9. jula 518); dvorski velikodostojnik (silentarije); zet Lava I, izabran na predlog Zenonove udovice Arijadne.

Justinijanova dinastija (518—602)
Justin I (Iustinius)(527—565, vladao 9. jula 518—1. avgusta 527); zapovednik garde;
Justinijan I (Petrus Sabbatius Iustinianus)(482—565, vladao 1. avgusta 527—13./14. novembra 565); sestrić i usvojeni sin Justina I; pravoslavna crkva ga je kasnije kanonizovala, veliki graditelj (saborna crkva Aja Sofija u Carigradu), kodifikator rimskog prava i osvajač ("obnova" rimske vlasti na Zapadu: Italija, Afrika, deo Iberskog poluostrva...);
Justin II (Iustinius Iunior) (520—578, vladao 14. novembra 565—4. oktobra 578); sestrić Justinijana I;
Tiberije II Konstantin (Tiberius Constantinus) (540—582, vladao od 574 kao Justinov savladar, 4. oktobra 578—14. avgusta 582); zapovednik garde; usvojenik Justina II.
Mavrikije (Mauricius Tiberius) (539—602, vladao 14. avgusta 582—27. novembra 602); zet Tiberija II;

Nedinastički vladari
Foka (?—610, vladao 602—610); niži oficir vojske na Balkanu; zbacivanjem Mavrikija izazvao rat sa persijskim kraljem Hozrojem II.

Iraklijeva dinastija (610—711)
Iraklije (Ηράκλειος) (575—641, vladao 5. oktobra 610—11. februara 641. godine), sin jermenskog egzarha Afrike, potpuno porazio Hozroja II u poslednjem sasanidsko-vizantijskom ratu, izgubio sve azijske provincije van Male Azije pred naletom muslimanskih Arapa, posle 626. god naselio Srbe na Balkan;
Konstantin III Iraklije (Κωνσταντίνος Γ' Ηράκλειος) (612—641, vladao 11. februara 641 - aprila/maja 641); Iraklijev sin iz prvog braka; savladar sa Iraklonom; umro od tuberkuloze.
Iraklona Konstantin (Iraklije II) (Ηρακλεωνάς) (626—641?, vladao 11. februara 641—septembra 641); Iraklijev sin iz drugog braka; osakaćen i zbačen.
Konstans II Pogonat (Κώνστας Β' Ηράκλειος) (630—668, vladao septembra 641—15. septembra 668); sin Konstantina III;
Konstantin IV (Κωνσταντίνος Δ' ο Πωγώνατος ) (649—685, vladao 15. septembra 668—septembra 685); sin Konstansa II.
Justinijan II Rinotmet (Ιουστινιανός Β' ο Ρινότμητος) (668—711, vladao septembra 685—695); sin Konstantina IV; zbačen, mučen (nos mu je otsečen) i proteran, ipak, kasnije se ženi hazarskom princezom i ponovo se vraća na presto, od kada se prestaje sa praksom sečenja nosa.

Nedinastički vladari
Leontije (Λεόντιος) (vladao 695—698); Vizantijski strateg; mučen, zbačen, utamničen i na kraju pogubljen.
Tiberije III Apsimar (Τιβέριος Γ' ο Αψίμαρος) (vladao 698—705); germanskog porekla; zbačen i pogubljen.

Iraklijeva dinastija (ponovo) (705—711)
Justinijan II Rinotmet (vladao 705— 711); (druga vlada); zbačen i pogubljen.

Nedinastički vladari
Filipik Vardan (Φιλιππικός Βαρδάνης) (vladao 711—3. juna 713) – jermenski vojnik; zbačen i oslepljen.
Anastasije II (Αναστάσιος Β') (?—721, vladao 3. juna 713—novembra 715); pravo ime Artemije; Filipikov protoasekrit; zbačen i zamonašen, pobunio se i bio pogubljen.
Teodosije III (Θεοδόσιος Γ' ο Αδραμμυττηνός) (vladao novembra 715—25. marta 717); skupljač poreza u temi Opsikija; napustio presto i zamonašio se.

Sirijska dinastija (717 - 802)
Lav III Isavrijanac (Λέων Γ' ο Ίσαυρος) (675—741, vladao 25. marta 717—18. juna 741); vizantijski strateg,
Konstantin V Kopronim (Κωνσταντίνος Ε' ο Κοπρώνυμος ή Καβαλίνος) (718—745, vladao 18. juna 741 - 14. septembra 775); sin Lava III;
Lav IV Hazar (Λέων Δ' Χάζαρος) (750—780, vladao 14. septembra 775—8. septembra 780); sin Konstantina V.
Konstantin VI (Κωνσταντίνος ΣΤ') (771—797, vladao 8. septembra 780—avgusta 797); sin Lava IV; zbačen i oslepljen po majčinom nalogu.
Irina (Ειρήνη η Αθηναία) (755—803, vladala avgusta 797—31. oktobra 802); žena Lava IV, majka Konstantina VI; proglašena za sveticu; zbačena i proterana na Prinčevska ostrva.

Nedinastički vladari
Nićifor I (Νικηφόρος Α') (?—811, vladao 31. oktobra 802—26. jula 811); veliki logotet; poginuo u bici protiv Bugara, kan Krum od njegove lobanje napravio vinski pehar.
Stavrakije (Σταυράκιος) (?—812, vladao 26. jula 811 - 2. oktobra 811); sin Nićifora I; paralizovan od rana zadobijenih u borbi sa Bugarima.
Mihailo I Rangabe (Μιχαήλ Α' ο Ραγκαβέ) (vladao 2. oktobra 811—11. jula 813); zet Nićifora I i upravnik dvora; nakon što je bio zbačen, zamonašio se.
Lav V Jermenin (Λέων Ε' ο Αρμένιος) (775—820, vladao 11. jula 813—25. decembra 820); vizantijski strateg; ubijen.

Amorijska dinastija (820—867)
Mihailo II Amorijac (Μιχαήλ Β' ο Τραυλός η Ψηλλος) (770—829, vladao 25. decembra 820—2. oktobra 829); Vizantijski strateg, zet Konstantina VI.
Teofilo (Θεόφιλος) (813—842, vladao 2. oktobra 829—20. januara 842); sin Mihajla II
Mihailo III, nazvan Pijanica (Μιχαήλ Γ' ο Μέθυσος) (840—867, vladao 20. januara 842—23./24. septembra 867); Teofilov sin; ubijen.

Makedonska dinastija (867—1056)
Vasilije I Makedonac (Βασίλειος Α') (811—886, vladao 867—886) — oženio se udovicom Mihajla III; poginuo u lovu.
Lav VI Mudri (Λέων ΣΤ' ο Σοφός) (866—912, vladao 886—912); najverovatnije sin Vasilija I ili Mihajla III.
Aleksandar III (Αλέξανδρος Γ' του Βυζαντίου) (870—913, vladao 912—913); sin Vasilija I, regent svog sinovca Konstantina VII.
Konstantin VII Porfirogenit (Κωνσταντίνος Ζ' ο Πορφυρογέννητος) (905—959, vladao 913—959); sin Lava VI.
Roman I Lakapin (Ρωμανός Α' ο Λεκαπηνός) (870—948, vladao 919—944); tast Konstantina VII; savladar, nakon što su ga sinovi zbacili, zamonašio se.
Roman II (Ρωμανός Β' ο Πορφυρογέννητος) (939—963, vladao 959—963); sin Konstantina VII.
Nićifor II Foka (Νικηφόρος Β' Φωκάς ή Νικηφόρος Β' ο Φωκάς) (912—969, vladao 963—969); vizantijski strateg; oženio se udovicom Romana II, regent Vasilija II i Konstantina VIII; ubijen u spavaćoj sobi.
Jovan I Cimiskije (Ιωάννης Α' Κουρκούας ο Τσιμισκής) (925—976, vladao 969—976); šurak Romana II, ljubavnik Nićiforove žene, ali mu je zabranjen brak sa njom, regent Vasilija II i Konstantina VIII.
Vasilije II Bugaroubica (Βασίλειος Β' ο Βουλγαροκτόνος) (958—1025, vladao 976—1025); sin Romana II.
Konstantin VIII (Κωνσταντίνος Η')(960—1028, vladao samostalno 1025—1028); sin Romana II; prećutni savladar Vasilija II.
Roman III Argir (Ρωμανός Γ' ο Αργυρός) (968—1034, vladao 1028—1034); carigradski eparh; prvi muž Zoje, po želji Konstantina VIII; ubijen.
Mihajlo IV Paflagonac (Μιχαήλ Δ' ο Παφλαγών) (1010—1041, vladao 1034—1041); Zojin drugi muž; patio od epilepsije.
Mihajlo V Kalafat (Μιχαήλ Ε' ο Καλαφάτης) (1015—1042, vladao 1041—1042); nećak Mihajla IV, Zojin usvojeni sin.
Teodora (Θεοδώρα) (980—1056, vladala 1042); ćerka Konstantina VIII, savladarka Zoje.
Zoja (Ζωή Α') ((c. 978—1050, vladala 1042); ćerka Konstantina VIII.
Konstantin IX Monomah (Κωνσταντίνος Θ' ο Μονομάχος) (1000—1055, vladao 1042—1055); treći muž Zoje.
Teodora (Θεοδώρα) (vladala 1055—1056); vraćena na presto.

Nedinastički vladari
Mihajlo VI Stratiotik (Μιχαήλ ΣΤ' ο Στρατιωτικός) (vladao 1056—1057); Teodora ga je izabrala za cara na samrtnom odru; nakon što je bio zbačen, zamonašio se.

Dinstija Komnina (1057—1059)
Isak I Komnin (Ισαάκιος Α' Κομνηνός) (c. 1007—1060, vladao 1057—1059); vojnik; zbog bolesti napustio presto i zamonašio se.

Dinastija Duka (1059 - 1078)
Konstantin X Duka (Κωνσταντίνος Ι' Δούκας) (1006—1067, vladao 1059—1067);
Roman IV Diogen (Ρωμανός Δ' Διογένης) (1032—1072, vladao 1068—1071); oženio se udovicom Konstantina X; vladao kao savladar, zbačen i mučen do smrti.
Mihajlo VII Parapinak (Μιχαήλ Ζ' Δούκας Παραπινάκης) (1050—1090, vladao 1067—1078); sin Konstantina X, prvobitno savladar sa braćom i Romanom IV; zbačen sa vlasti nakon čega se zamonašio.
Nićifor III Votanijat (Νικηφόρος Γ' Βοτανειάτης) (1001—1081, vladao 1078—1081); strateg Anadolijske teme i navodni potomak porodice Foka, oženio se ženom Mihajla VII, dok je Mihajlo još uvek bio živ; zbačen sa vlasti i primoran na povlačenje u manastir.

Dinastija Komnina (ponovo) (1081—1185)
Aleksije I Komnin (Αλέξιος Α' Κομνηνός) (1057—1118, vladao 1081—1118); sinovac Isaka I, oženjen pranećakom Konstantina X.
Jovan II Komnin Lepi (Ιωάννης Β' Κομνηνός o Καλος) (1087—1143, vladao 1118—1143); sin Aleksija I, poginuo u lovu.
Manojlo I Komnin Veliki (Μανουήλ Α' Κομνηνός ο Μέγας) (1118—1180, vladao 1143—1180); sin Jovana II.
Aleksije II Komnin (Αλέξιος B' Κομνηνός) (1169—1183, vladao 1180—1183); sin Manojla I; ubijen garotom.
Andronik I Komnin (Ανδρόνικος Α' Κομνηνός) (1118—1185, vladao 1183—1185); sinovac Jovana II; oženjen udovicom Aleksija II; zbačen, mučen i ubijen; njegovi potomci su stvorili Trapezuntsko carstvo.

Dinastija Anđela (1185—1204)
Isak II Anđeo (Ισαάκιος Β' Άγγελος) (1156—1204, vladao 1185—1195); praunuk Aleksija I, svrgnut i utamničen.
Aleksije III Anđeo (Αλέξιος Γ' Άγγελος) (1153—1211, vladao 1195—1203); brat Isaka II, krstaši ga svrgnuli s vlasti, zamonašio se.
Aleksije IV Anđeo (Αλέξιος Δ' Άγγελος) (1182—1204, vladao 1203—1204); sin Isaka II, svrgnut i ubijen.
Isak II Anđeo (vladao 1203—1204); obnovio svoje carstvo sa Aleksijem IV, svrgnut.
Aleksije V Duka Murzufl (Αλέξιος Ε' Δούκας ο Μούρτζουφλος) (1140—1204, vladao 1204); zakoniti naslednik i zet Aleksija III, krstaši ga pogubili.

Dinastija Laskarisa (Nikejsko carstvo) (1204—1261)
Teodor I Laskaris (Θεόδωρος Α' Λάσκαρης) (1174—1222, vladao 1204—1222); zet Aleksija III.
Jovan III Duka Vatac (Ιωάννης Γ' Δούκας Βατάτζης) (1192—1254, vladao 1222—1254); zet Teodora I; patio od epilepsije.
Teodor II Laskaris (Θεόδωρος Β' Λάσκαρης) (1221—1258, vladao 1254—1258); sin Jovana III.
Jovan IV Laskaris (Ιωάννης Δ' Λάσκαρης) (1250—1305, vladao 1258—1261); sin Teodora II, Mihajlo VIII ga je zbacio sa trona, oslepeo i utamničio.

Dinastija Paleologa (obnovljena Vizantija) (1261—1453)
Mihajlo VIII Paleolog (Μιχαήλ Η' Παλαιολόγος) (1224—1282, vladao 1259—1282); vizantijski strateg i regent Jovana IV Laskarisa, praunuk Aleksija III Anđela.
Andronik II Paleolog Stariji (Ανδρόνικος Β' ο Γέρος) (1258—1332, vladao 1282—1328); sin Mihajla VIII; prepustio presto.
Andronik III Paleolog Mlađi (Ανδρόνικος Γ' Παλαιολόγος ο Νέος) (1297—1341, vladao 1328—1341); unuk Andronika II.
Jovan V Paleolog (Ιωάννης Ε' Παλαιολόγος) (1332—1391, vladao 1341—1391); sin Andronika III.
Jovan VI Kantakuzin (Ιωάννης Στ' Καντακουζηνός) (1295—1383, vladao potpuno 1347—1354); tast Jovana V; zbačen i zamonašio se kao Josif Hristodulu.
Andronik IV Paleolog (Ανδρόνικος Δ' Παλαιολόγος) (1348—1385, vladao 1376—1379); sin Jovana V, poluoslepljen zbog pobune, kasnije nasledio presto,ponovo se pobunio.
Jovan VII Paleolog (Ιωάννης Ζ' Παλαιολόγος) (1370—1408, vladao 1390); sin Andronika IV.
Manojlo II Paleolog (Μανουήλ Β' Παλαιολόγος) (1350—1425, vladao 1391—1425); sin Jovana V.
Jovan VIII Paleolog (Ιωάννης Η' Παλαιολόγος) (1392—1448, vladao 1425—1448); sin Manojla II.
Konstantin XI Paleolog Dragaš (Κωνσταντίνος ΙΑ' Παλαιολόγος Δραγάτσης) (1405—1453, vladao 1449—1453); sin Manojla II, poginuo u odbrani Carigrada 1453. godine.

Pad Carigrada 1453.
Mehmed II osvaja Carigrad 1453. godine i praktično uništava Vizantijsko carstvo prisvojivši za sebe titulu cezara tj. cara koju su nosili i njegovi naslednici.


Dinstija Paleologa (u egzilu)
Toma Paleolog (Θωμάς Παλαιολόγος) (1409/10—1465); brat Konstantina Dragaša; umro u Rimu.
Andreja Paleolog (Ανδρέας Παλαιολόγος) (1453—1502); Tomin sin; prodao i predao svoje titule.